Pred predposlednju priču - Pričam Ti Priču

- Sunce moje, pa jel si rekao drugarima da si me zaprosio. Jao, imam tremu. Sutra upoznajem Mamu. A, jel znate da mi je dao da vozim njegova kola a ima da me ovlasti za kartice. Pile moje, pa kaži nešto. A šta Vi mislite? Zar nismo slatki!!!
Drugar koji planira venčanje već par godina nemo ćuti. Pogleda i očiju zamagljenih u daljinu.

- Zaprosio sam je posle dve nedelje, šta ti misliš?
- Šta da ti ja pričam. Ja sam se verio posle tri nedelje.
A baš se tada krstio i rukama i nogama - He, he samo tri nedelje.

Novi rekord je postavljen, da li će biti oboren.
Mada, zvuči kao dobar materijal za Zlatnu papuču, ipak mu nije tamo mesto.
Moj komentar - Fenomenalno, ali ajde prvo prespavajte.

Završena svirka. Polako sviće. Lagano se vučemo kući. Bilo je odlično. Otvoren prostor, dobra muzika, ok ekipa.
Kola se zaustavljaju ispred nas. Upadamo i krećemo negde na piće. Lik se prisetio da je pre neki dan bacio spravu pored nekog drveta, jer je od filmske ekipe istripovao da je racija.
- Da li je padala ovih dana kiša - pitanje.
Odgovor - Nije.
Svi - Ajmo onda!
Kola se zaustavljaju.
To je ovo drvo - kaže lik.
Nema ga. Gleda oko drugog drveta. Ništa. Vraća se do prvog. I nalazi. Juhu. Jutro tek počinje.

U životu ima samo dve priče
- Priča radi Priče i Priča radi Sexa -

(continuation)

Lovac čika Joca Škljocić dobio je anonimnu prijavu, sa ŠSOSTZHABHS (šumski SOS telefon za hitne ali baš hitne slučajeve) da je neko pusti bez dozvole pčele na pašu i to baš kod Dečijeg kampa CrvenDol.
Znao je da je to bila sigorno dojava Vuka Vučka i njegove bande. Nisu voleli da se pčele motaju oko njihove jazbine, jer se onda tuda mota i Meda Brundo. A kad se tuda mota Meda Brundo, Vuk Vučko i njegova banda dobiju uvek preko njuški, onako usput.

Vuk je bauljao šumom tražeći malo vode, ona čili pljeskavica ga je toliko zaljutila da su mu oči bile toliko crvene i suzne da nije mogao ni da gleda a kamoli da traži Crvenkapu.
Bauljajući tako odjednom se saplete o nešto i pade.
- Šta, hoćeš od mene. Ostavi me na miru. Dosta mi je svega. - odjednom tajac.
Isti glas nastavi - Što plačeš, ko te je dirao. Dodji da te zagrlim. Nemoj da plačeš, znaš da mi se srce cepa kada ti plačeš.
Neke ruke privukoše Vuka i čvrsto ga zagrliše. Totalno zbunjen Vuk je bio u čudu. Ovo se desilo poslednji put kada ga je Mama Vučica, zagrlila i poljubila u njušku, i izašla iz jazbine da nadje malo hrane. Onda se čuo lavež pasa i par pucnjeva. Od tada je više nikad nije video. Bilo je to tako davno, bio je baš mali.
- Mmm, Mama - reče Vuk.
- Da, da samo tiho. Sve će biti uredu - reče isti glas nežno.
Nemoguće Mama se vratila. Najzad je pobegla psima i lovcima. Njegova Mama se ipak vratila. Njegovoj sreći nije bilo kraja. I još više se ušuška u krilo.
Ovu scenu je nemo posmatrao Vuk Posmatrač, mali izvidjač i glavni špijun Vuka Vučka i njegove bande. Njegova zgranutost je bila baš velika. Zato se brzo uputi ka Glavnoj jazbini Vuka Vučka i njegove bande.

Crvenkapa je najzad prestala da trči. Bila je ubedjena da je Vuk više ne može stići. Okrenula se još samo jedanput, ali njega nije bilo ni u obrisima, zato laganim korakom krenu ka Baki. Ali u daljini, ispred sebe sada ugleda Vuka kako juri ka njoj.
- Ovo je nemoguće. Otkud Vuk sada odavde. Još pre tri godine su zatvorene sve vremenske kapije u šumi. - pomisli Crvenkapa i izvadi pljeskavicu sa sirom. Ostalo joj je još sedam sa sirom i dvanaest sa čilijem. Zamahnu i iz zgloba baci je u pravcu Vuka. Trčeći prema njoj Vuk je samo šapom zamahnuo i odgurnuo pljeskavicu.
- Hm - pomisli Crvenkapa - Mora da se baš zaljutio sa onom sa čilijem, pa sad misli da su sve ljute. Baci ću još jednu. Baci još jednu, ali Vuk ovu nije ni dotakao nego se samo izmakao a ona završi na obližnjem grmu. Bio je sve bliži, Crvenkapa je prvi put ostala skamenjena. Svi njeni dosadašnji štosovi su palili, ali sada je izgubila svaku nada. Samo je zažmurila očekujući da je svemu kraj.
Silan udarac Crvenkapa pada. Neko leži preko nje i silno je grli i ljubi.
Ovu scenu je nemo posmatrao Vuk Posmatrač, mali izvidjač i glavni špijun Vuka Vučka i njegove bande. Njegova zgranutost je bila još veća. Zato se još brže uputi ka Glavnoj jazbini Vuka Vučka i njegove bande.

U Dečijem kampu CrvenDol više nije bilo smeha. Svi su počeli da se brinu o malom Perici i Verici.
Lovac čika Joca Škljocić doveo je čoveka sa pčelama u kamp, jer ipak nije lepo da se pčele šetaju tamo gde ima dosta dece. Čovek se kleo da je mislio da u kampu nema nikoga i da nije problem da njegove pčelice pasu livadski i bagremov cvet. Lovac čika Joca Škljocić je hteo da ga pita kako on onda zna koje pčele pasu livadski a koje bagremov cvet i kako posle zna da je to baš bagremov ili livadski med. Ali se zaustavi i reče mu - Mali Perica i Verica su otrčali iz kampa a tvojih svih pčela nema još. Šta predlažeš?
Imam u kolima odela za pčelare male, jer obično idem sa unucima. Imam dosta dece i dosta unuka jer svi jedu mnogo meda. Petnaest odela, jel to dovoljno da se deca obuku i krenu u potragu - reče čovek.
Lovac čika Joca Škljocić uvide da je čovek iskren i dobar i poverova mu da je slučajno pustio pčele, i reče mu - Dobro. Ovog puta neka bude opomena. Znam kako je, imam i ja dosta unuka. Često idu samnom u šumu. I ja imam petnaest lovačkih odela. Podelićemo ih deci i krenućemo da nadjemo malog Pericu i Vericu.

Vuk posmatrač je stigao u Glavnu jazbinu Vuka Vučka i njegove bande i odmah im ispriča šta je video. Svi su na trenutak ućutali, razne ideje su im se motale po glavi.
Jedan iz bande reče - Jeli Vuče Vučko jel to znači da bajke više ne postoje.
Iz dva skoka i jednog poluokreta Vuk Vučko skoči i udari Jednom iz bande takvu čvrgu da se ovaj češao naredna tri sata po sasvim drugom mestu, jer ovo uopšte nije osećao.
- Neka svima bude jasno, Bajke postoje i niko, niko, ama baš niko ne može da ih zabrani. Ako i pokuša imaće posla sa Velikim Šumskim Savetom Odbrane Svih Šuma Iz Bajki Severnih i Južnih Planina i Hladnih i Toplih Mora - reče Vuk Vučko i dodade - Moramo brzo da vidimo ko je bacio čini na Vuka.
- Da nije opet počeo da pije - reče Drugi iz bande.
- Nema šanse, pre bi se pomirio sa Crvenkapom nego što bi ponovo počeo da pije - reče Vuk Vučko i zaćuta.
- Dosta više priče. Svi znamo ko je Vuk. Moramo da mu pomognemo, što pre - reče Vuk Vučko i naredi hitan pokret.

Od silnih suza koje su mu potekle Vuku se ispra ljutina iz očiju. Meškoljeći se pogleda ka nebu i kroz grane koje su puštale tople zrake pogled mu se lagano vrati. U treperenju milene vide lik Crvenkape i zaneme.
- Ti si moja Mama - koja šumska serija, ovo je neverovatno, kao u filmu Ratovi Šuma.
Crvenkapa je bio mali Perica.
- Vidi ti Verice sad sam joj ja mama. Pa, uvek smo se igrali da je ona moja mama, koja me mazi, hrani a ja mala beba uvek gladan. - pomisli mali Perica i krene da joj skine masku sa glave.
- Prestani, to me boli Mama - reče Vuk.
Mali Perica raširi Vukove čeljusti tražeći Vericinu glavu i tada spazi da se malo prevario.
Malom Perici se dlanovi oznojaše u trenu. Ovakvu glupost do sada nikad nije napravio, ali se brzo sredi.
- Sine moj, ide Mama da nadje hranu a ti odspavaj malo. Umoran si odmori se, sad je sve u redu kad se Mama vratila - umiljatim glasom reče mali Perica. Vuk zaspa a mali Perica pohita ka Dečijem kampu CrvenDol.

Crvenkapa otvori oči i vide Vericu presvučenu u Vuka kako je grli. Dobro je spašena sam, ovo ipak nije Vuk - pomisli Crvenkapa.
- Jel se mi znamo? Šeretski upita Crvenkapa. Aludirajući na preteranu prisnost. - reče Crvenkapa.
- Ti nisi Perica? Ti si prava Crvenkapa - reče Verica.
U tom trenutku, sav zadihan je pristizao mali Perica. Dok su se svi izgrlili i ispričali, poče da se smrkava.
Kad su se okrenuli ka kanjonu videše da ih već par minuta posmatraju Vuk Vučko i njegova banda.
- Znači. Skovali ste zaveru da našeg Vuka degradirate i skroz osramotite. Sram Vas bilo, sad ćemo da Vas skroz smažemo. Grrrrrrrr!!!!!!! - reče Vuk Vučko.
Perica više nije mogao da se sklanja. Zagrme i skroz se nakostreši.
Vuk Vučko i njegova banda, zastadoše i počeše da beže. Toliko su bežali da ih više niko nikad nije video.
Perica je bio zbunjen, Verica sva rumena i radosna ga je gledala pogledom koji govori više od reči. Crvenkapa mu samo namignu.
Iza njih je stajalo petnaest lovaca, petnaest pčelara, Lovac čika Joca Škljocić i čovek.
Sva deca povikaše u glas - Perica Heroj!!!!!! Živeo naš Perica!!!!!! Perica Heroj!!!!!!
Podigoše ga i krenuše uz pesmu u Dečiji kamp CrvenDol.

Za sve to vreme Meda Brundo se bezbrižno igrao sa šarenim leptirićima po procvaloj livadi, koja se pružala u samom centru šume.