5. pomoć - Forma ili Suština

Budjenje!!!!!!
Dobro jutro - Srbijo!!!!!
Nekako je hladno na Južnom polu. I šta se to dešava na tom delu sveta. Tolika zemlja, a niko da je pogleda. Mora zato što je tamo hladno. Aha, baš zato. I otkud preko 2'000 Tibetanaca mrtvih u Hitlerovom bunkeru. Šta je Akarta. Jel tačno da nam nedostaje oko 300 godina istorije. Darvin i čovek. Piramide. Proročanstva. Aleksandrija. Svetska čuda. Templari i Asasini. Epovi. Opijumski rat. Bombaški proces. Mimara. Pitagorejci. Vrum.
Mali Kubanac koji je prebegao u USA - zove se Alien. F117 oboren u Budjanovcima. Prvi Amerikanac na strani Talibana - John Walker. Svemirski brod sa vanzemaljcima pronadjen je u USA gradiću - Casper. Komadant KFOR-a - Michael Jackson. Odlično se provode svi. Narod je izgleda navikao da guta. Što je veća kašika to bolje.
Samo da izgleda što bolje. Da se živi ovaj tren. U čemu je poenta. Ma, daj nemoj da smaraš. Paranoičan si. To nije bitno. Da, da svetske zavere. Aman, ljudi istorija ne počinje sa nama. Odavno nema lokalne politike. Idi igraj malo Risk pa mi reci kako su podelili još '70-tih planetu. I još mi reci koje zemlje se graniče sa preko 5 zemalja. Samo se malo Staljin poigrao sa svima, a možda ni on.
Ona mi priča. Ona izgleda. Ona hoda. Ona miriše. Ona misli. Samo mnogo je tu više Forma. A Suština?
Suština je ta koja je smaračica i koja tera da se malo više uključi mozgić. Šminka ili duhovna lepota. Jedno sa drugim je - prava stvar. Ako hoće može. Da li hoće?
- Što ovde nisi stavio tačku, reče mi gazda, direktor, šef, nadredjeni i poslodavac.
- Ok staviću, nego šta misliš o tekstu, rekoh.
- Neću da čitam ovakvo nešto. Prvo ispravi.
He, he. Dobro došli na sajam bunika i ludara. Samo danas u Vašem malom gradu.
Hram je bio prepun njihovih sledbenika. Veliki Šiva. Velika Kali.

Gomila odjednom ućuta i baci se ničice na kolena. Prostor preplavljen raznobojnim laticama odisao je rajskom lepotom.
Šrikantadata Narasimharaja Vodejar, poslednji Maharadža velike dinastije Majsora. Na glavi mu je svileni turban, u uhu biserna mindjuša, na prstima mnogo zlatnog nakita. Obučen je u crno odelo indijskog kroja sa zlatnim štepovima koji se prepliću sa raznobojnim draguljima utkanim po reverima i rukavima. Na nogama sjajne crne cipele. Do njega je maharani u svilenom sariju boje slonovače sa svetlucavom šarom. I ona ima mindjušu u nosu i još više nakita od muža, članci na zglavcima njenih nogu su ukrašeni zlatnim visuljcima. Tek sam stigao u ovu daleku koloniju našeg svemogućeg kraljevstva.
Ova vrućina mi je oduvek smetala. Mnogo buba i prašine.
Mnogo siromašnih. Loše se oblače. Loše se hrane. Bedno izgledaju. Ali su stalno nešto nasmejani. Plesom i igrom kao da žele da nadomeste svoj manjak novca. Nikad nisam imao simpatija prema siromašnima.
Iz hrama širokom avenijom stižemo do najupadljivijeg zdanja koje se vidi još sa brda Čamundušvari. Pred nama je Ambavilas Palata - rezidencija kojoj bi mnogi evropski kraljevi pozavideli.
Osećao sam neku neprijatnost, što je baš meni dodeljen zadatak da mi danas predaju svo vlasništvo i da se odreknu svoje titule. Danas je Maharadži bio rodjendan. Pomogli su mi kada sam stigao i bili tako prijatni i dobronamerni.
Ipak, garnizon je bio spreman u slučaju pobune. Teška artiljerija je bila rasporedjena po okolnim brdima.
Muve su bile toliko dosadne. Sve je prošlo u najboljem redu. Od ovakvih ljudi to sam i očekivao.
Mnogo godina kasnije sam naišao na moje stare prijatelje. Bivši maharadža je pokrenuo svoj privatni posao sa tkaninama, zlatom i začinima. Ja sam svoje dane provodio uz viski i karte u oficirskom klubu. Nisam ih dugo video mada sam im uz mizernu cenu dao par soba na korišćenje u Ambavilas Palata. Samo sa ulazom iz parka jer nije bilo korektno da ulaze na glavnu kapiju.
U šetnji i laganom razgovoru stigli smo do hrama. Pogledao sam oko sebe i video masu ljudi koja kleči i pozdravlja svoje bivše vladare. Nikad mi neće biti jasni siromašni.