2. pomoć - Lopovske

Štikle.
Zverka.
Leptirići.
Drugarice.
Pekar. Lekar. Apotekar. Vatrogasac. Stolar. Glumac. Zubar. Klošar. Šofer. Japi. Još malo, pa kao Agencija za zapošljavanje.
Cipelice i krpice. Ali i Zverka.
Moda je šlag, a Ljubav sladoled.

Moj najveći prijatelj i neprijatelj, FWG, jednom mi je rekao da, kad bi mogao da se ponaša sa ženama do kojih mu je stalo kao što se ponaša sa ženama do kojih mu nije stalo, uspeo bi da skoro otkrije tajnu blisku večitoj alhemiskoj težnji da sve pretvore u zlato.
Nije zlato sve što sija, tako da i svaki ideal moramo prvo naći u stomaku. Hranu. Bebu. Bol. Tremu. Sreću. Emocije. Intuicija se krije baš tu. Dolazi iz usta ili nekog drugog otvora. Ali nekako upijemo informaciju, koju samo prepustimo tom čudnom stomaku da odluči.
Zatvorim oči i pomislim na nešto ili na nekog, a onda on sam obradi i kaže mi. Od uvek sam znao da ga shvatam i da ga slušam, jer on radi i bez mog znanja. Tada je najprecizniji. Samo je pitanje kada će da se probudi i progovori. Pogreši i on ali se na kraju pokaže tačno, sve. Više sam grešio ne slušajući ga nego da sam pratio njegove znake.
Za sada je dobro. Intuicija, da. Integritet, da. Inat, ponekad. Ipak je proleće. Samo moram pod hitno da se zaštitim od komaraca. Popiće mi krv. Neki krv neki energiju. Samo da ne grizu duboko i u srce, sve ostalo je dobro.
Malo mi fali da preskočim taj zid. Vrlo malo. Pomoć broj 2 je baš za takve prilike.
Hajde!!!
Čekaj! A kad dodjem gore, šta onda?
Kako, šta onda?
Mislim, kako ćemo dole?
Dolaziš da ovde i ostanemo. Zauvek!!!!